Krajem 2017. godine prvi put sam se zainteresovao za kripto. Glavni motiv bio je jednostavan: čuo sam da tu postoji veliki potencijal za zaradu. U to vreme sam imao stabilan posao, plata nije bila velika, ali nisam imao ni mnogo troškova niti dugova. Imao sam prostor i želju da negde investiram.
O investiranju, ekonomiji i novcu nisam znao gotovo ništa. Ali sam znao dosta o tehnologiji. Znao sam koliko tehnološke inovacije mogu da preokrenu svet i stvore potpuno nove industrije. Kada je internet nastao, nije postojao pametni telefon, cloud ni masovna digitalna infrastruktura — ali internet je bio temelj, „šine“ na koje su se kasnije naslonili Google, Facebook, YouTube, e-trgovina i sve ostalo što danas koristimo svaki dan.
Kako sam i sam gradio karijeru u online industriji, ideja o novoj vrsti novca ili digitalne ekonomije, koja se oslanja na već postojeću globalnu mrežu — odmah mi je kliknula.
Tada nisam znao ništa dublje o kriptu. Vodio sam se intuicijom i ponekim tekstom. Pošto nisam imao kapital, odlučio sam da se zadužim i kupim opremu za rudarenje. Odabrao sam Ethereum (ETH) jer je bio jeftiniji u tom momentu od Bitcoina, a i hardver je manje koštao. Podesio sam mašinu, gledao kako ETH kaplje u moj wallet, i bio uveren da će to jednog dana vredeti mnogo.
Nisam učio, nisam se edukovao. Nisam ni osećao potrebu — sve dok nisam napravio prvu ozbiljnu grešku.
Došao je 2021. i moj uložen kapital je porastao skoro deset puta. Umesto da stanem, pokušao sam da zaradim još više — špekulisanjem. Uložio sam dobit u gomilu drugih kriptovaluta, na samom vrhuncu tržišta. Bez razumevanja. Bez strategije.
Kao i većina. I izgubio sam dve trećine svega što sam „zaradio“.
Shvatio sam tada da ne volim da gubim — ali da gubitak nije kraj ako naučiš. Seo sam, podvukao crtu, i rekao sebi: ako već ulaziš u nešto, nauči to iz temelja.
Kako sam učio
Nemam visoko formalno obrazovanje. Završio sam srednju građevinsku školu, više reda radi. U to vreme sam mislio da ću biti profesionalni fudbaler i bio sam na dobrom putu. Nisam video vrednost u obrazovanju jer nisam ni znao čime želim da se bavim mimo fudbala.
Nikada nisam voleo da učim „na silu“, niti sam lako pamtio informacije koje mi nisu bile važne. Ali kada mi je nešto bitno, učim maksimalno. Kod mene se lepe samo informacije koje osećam da imaju dugoročnu vrednost — i tu, čini mi se, imam dobru intuiciju.
Presudan trenutak bio je kada sam počeo da učim o osnovama kripto industrije. Počeo sam da slušam podkaste, gledam YouTube klipove, čitam o pojmovima poput DeFi, DePin,DeSci, stakinga, leverage-a, impermanent loss-a, decentralizacije… Nisam mogao da se zasitim. Moj unutrašnji kompas mi je vikao: „Ovde ima nečega — kopaj dublje!“
I onda sam se vratio na sam početak: Bitcoin.
Ulazak u „zečiju rupu“
U Bitcoin zajednici postoji izraz — „ulazak u zečiju rupu“. To je trenutak kada shvatiš da Bitcoin nije samo kriptovaluta. Bitcoin je ideologija, protokol i nova vrsta monetarnog sistema.
Počeo sam da čitam knjige:
- The Bitcoin Standard
- The Fiat Standard
- Debt: The First 5,000 Years
- Human Action od Ludwiga von Misesa
Ušao sam u nešto dublje razumevanje ekonomije — razlike između kejnzijanske škole i austrijske škole ekonomije. I tada mi se sve spojilo:
Bitcoin postoji jer postoje fundamentalni problemi sa trenutnim novcem. I nudi rešenje.
Neću ovde detaljno o Bitcoinu — o tome sam pisao detaljno u ovom tekstu. Ovde želim da objasnim zašto sam odlučio da mu dam sve.
Moj kontekst i moja realnost
Nemam nasledstvo. Nemam porodični kapital. Moji roditelji nisu imali ništa svoje, kao ni većina ljudi u Srbiji. Dobio sam staru kuću kao poklon. Tu sam sa suprugom osnovao porodicu i odlučili smo da ulažemo u tu kuću — ne zbog luksuza, već zbog osnovne udobnosti: nova stolarija, izolacija, grejanje. Sve iz kredita i plata.
Ušteđevinu nisam imao, osim kriptovaluta — ali to nikad nisam želeo da diram. To je za budućnost. I jedina šansa da nešto promenimo.
Radim u IT industriji. Plata je dobra za naše uslove. Supruga ima prosečna primanja. Mogli bismo da živimo sasvim korektno do penzije.
Ali sve u meni mi govori: to nije to.
IT je dinamičan, ali iscrpljujući. Svaki dan je pun novih informacija, tehnologija, promena. Moraš stalno da pratiš trendove, da budeš „up-to-date“ ili ispadaš iz igre. Znam ljude kojima to prija, ali meni to deluje neprirodno i neprijatno. Ne želim da budem u tom ritmu još 20–30 godina.
Zato me je Bitcoin zadržao. Zato me ne pušta. Zato što odgovara na moje lične potrebe. I zato što verujem da nije rešenje samo za mene — već za sve koji osećaju isto.
Bitcoin kao moj izbor
Nakon svega što sam naučio o novcu, inflaciji, dugovima, centralnim bankama, tržištima i monetarnoj istoriji — odlučio sam:
Idem all-in u Bitcoin.
Sav mrtvi kapital koji imam. Sve što mogu da pozajmim. Sav višak energije koju sam u stanju da stvorim. Sve ulažem u najčvršću verziju novca koja postoji.
Znam da će mnogi reći da je to ludost. Da je to kocka. Da je rizično.
Ali meni je rizično sve drugo.
Da li je lako raditi nešto što tvoja okolina ne razume ili ne odobrava? Nije. Svi mi tražimo potvrdu da nismo pogrešili. Ali to je slabost. Slabost koja nas sprečava da sagledamo širu sliku.
Pogledajte istoriju: sve što je menjalo svet u početku je delovalo ludo. (o tome pišem više ovde)
Naučio sam da sve treba dovoditi u pitanje. Tradiciju. Autoritet. Navike. Jer većina ljudi ne traži istinu — već potvrdu da ne moraju ništa da menjaju.
Ja sam doveo u pitanje način na koji trošim i čuvam svoju energiju. I odlučio da svoju životnu, radnu i ekonomsku energiju sačuvam za buduće generacije — kroz Bitcoin.
Zašto baš Bitcoin?
Jer sve drugo nosi veći rizik.
Što bi rekao Warren Buffett: „Ako nisi spreman da držiš investiciju 10 godina, nemoj da je poseduješ ni 10 minuta.“
Bitcoin nije investicija na kratak rok. Njegova cena se kreće u ciklusima, ide gore-dole, ali na duge staze — ide samo gore. I ne zato što ljudi „veruju“, već zato što je matematički ograničen na 21 milion. Nikada ga neće biti više.
Zemlja, nekretnine, akcije kompanija, osnivanje firme — sve to nosi ogroman skup rizika: ratovi, porezi, politika, regulativa, menadžment, kvarljiva tehnologija, promena tržišta…
Bitcoin ne zavisi ni od koga. Niko ga ne može menjati. Možeš ga proveriti, poslati, čuvati i koristiti — sam.
Zato ja u njemu čuvam ono što sam najteže zaradio — svoje vreme i svoju energiju.
Više o tome šta je Bitcoin, pročitaj u mom tekstu.
Završna misao
Ne moraš i ne treba da veruješ meni. Ali mislim da vrediš dovoljno da uložiš bar 100 sati svog života da naučiš kako da sačuvaš ono što stvaraš.
Jer ako trošiš oko 80.000 sati svog života da zaradiš novac, a nijednu stotinu da naučiš kako da ga sačuvaš — možda i ne znaš šta zapravo poseduješ.
Оставите одговор