Veštačka stabilnost dinara: Skriveni rizici fiksnog kursa

Kurs srpskog dinara prema evru već godinama je praktično zaleđen, održavan u izuzetno uskom rasponu. Zvanični srednji kurs iznosi oko 117 dinara za jedan evro i gotovo da ne odstupa više od par para mesečno kamatica.com.

Ovakva stabilnost nije puki splet okolnosti, već rezultat svesne politike Narodne banke Srbije (NBS) čiji je prioritet da očuva relativno fiksan kurs dinara.

Intervencije centralne banke – kupovina i prodaja evra na deviznom tržištu – uparene sa korišćenjem deviznih rezervi, ključni su alati kojima se ovaj cilj postiže kamatica.com.

Zahvaljujući takvim potezima, vrednost dinara ostaje praktično nepromenjena, što stvara utisak monetarne stabilnosti i poverenja u nacionalnu valutu.

Stabilan kurs kao zvanična politika (i iluzija)

Zvaničnici ističu da je stabilan kurs dinara od presudnog značaja za ekonomsku sigurnost – omogućava predvidljivost u poslovanju, smanjuje valutni rizik za investitore i pomaže građanima da lakše planiraju lične finansije kamatica.com.

NBS već duži niz godina vodi politiku kontrolisanih oscilacija kursa, držeći dinar nominalno gotovo fiksiranim uz evro. Tako je tokom čitave 2024. i početkom 2025. dinar oslabio svega oko 0,2% prema evru, praktično neznatno nedeljnik.rs.

Međutim, ova prividna mirnoća na površini deviznog tržišta aktivno je održavana velikim intervencijama centralne banke. U prva tri meseca 2025. NBS je neto prodala oko 955 miliona evra iz rezervi kako bi sprečila jači pad dinara i očuvala “relativnu stabilnost kursa dinara prema evru” rs.bloombergadria.com.

Slično tome, ukupno gledano od početka godine do kraja aprila 2025. NBS je na odbranu dinara utrošila oko 910 miliona evra deviznih rezervi nedeljnik.rs. Time je efekat tržišnih pritisaka na slabljenje domaće valute praktično poništen, a dinar ostao veštački jak.

Ovakva politika fiksnog kursa donela je izvesnu kratkoročnu stabilnost – za građane i firme, svakodnevno poslovanje poslednjih godina odvijalo se bez šokova vezanih za kurs kamatica.com.

Mnogi su se zbog toga ohrabrili da štede ili zadužuju upravo u dinarima verujući da je rizik od promene vrednosti valute minimalan. Ipak, postavlja se pitanje po koju cenu se ova stabilnost održava i kakve se neravnoteže kriju ispod površine. Već sama činjenica da je centralna banka morala potrošiti stotine miliona evra iz rezervi u kratkom roku sugeriše da dinar ne bi bio toliko stabilan bez tog veštačkog oslonca. Drugim rečima, kurs koji građani vide u menjačnicama nije nužno odraz realne snage domaće ekonomije, već pre svega poverenja u sposobnost države da taj kurs održi.

Maskiranje realne vrednosti dinara

Uprkos spoljašnjem utisku da “jak dinar” odražava zdravu privredu, stručnjaci upozoravaju da ovako fiksiran kurs zapravo maskira slabosti srpske ekonomije. Prema rečima ekonomskih analitičara, dugogodišnji pad konkurentnosti naše privrede – naročito na zahtevnom tržištu Evropske unije – ukazuje da dinar nema utemeljenje u realnim ekonomskim pokazateljima i da je značajno precenjen biznis.rs. Drugim rečima, vrednost dinara na papiru ne odgovara njegovoj stvarnoj kupovnoj moći niti snazi domaće ekonomije. Ovu tezu ilustruje i činjenica da je Srbija godinama unazad imala visok trgovinski deficit i oslanjala se na priliv stranih investicija i doznaka kako bi pokrila manjak evra na tržištu. Takva situacija obično vrši pritisak na pad vrednosti valute – da nije kontinuirane intervencije NBS, logično je da bi dinar vredeo znatno manje u odnosu na evro nego danas.

Stabilan i jak dinar donekle je ublažio uvoznu inflaciju, ali je istovremeno poskupeo srpski izvoz i otežao domaćim proizvođačima da se takmiče sa jeftinijom uvoznom robom. Godine relativno precenjenog kursa kumulativno su umanjile konkurentnost Srbije, što se na kraju prelilo i na rast cena i pad životnog standarda građanabiznis.rs. Inflatorni talasi 2022–2023. godine – kada je međugodišnja inflacija dostizala dvocifrene vrednosti – pokazali su da monetarna politika ima ograničen domet u suzbijanju poskupljenja dokle god se održava kurs koji ne odražava tržišnu realnost. NBS je agresivno povećavala referentnu kamatnu stopu ne bi li obuzdala inflaciju, ali bez mnogo uspeha, jer je suštinski problem bio strukturalne prirodebiznis.rs. Kako navode analitičari, jedini održivi način da se uspostavi ravnoteža jeste da se dinar dovede na realniju vrednost – što podrazumeva kontrolisanu devalvaciju, praćenu ekonomskim merama za podsticaj izvoza i smanjenje uvozne zavisnostibiznis.rs.

Naravno, zvaničnici negiraju da je dinar precenjen. Ukazuju na formalne pokazatelje poput poboljšane pokrivenosti uvoza izvozom (koja se približila 90% poslednjih godina) i relativno visok nivo deviznih rezervi. Čak se ističe da je u pojedinim periodima NBS otkupljivala višak deviza kako bi sprečila jačanje dinara ispod 117 RSD/EURbiznis.rs. Međutim, takva statistika delimično je rezultat jednokratnih faktora – izuzetnog rasta IT sektora, priliva doznaka iz inostranstva i zaduživanja države. Osim toga, trend se preokrenuo: već početkom 2025. pritisci na dinar promenili su smer, pa centralna banka sada troši rezerve da spreči pad, umesto da ih dodaje. Uprkos zvaničnom optimizmu, ekonomista Radoje Ž. Busatlija upozorava da će se kad-tad desiti susret sa realnošću – dinar će morati da bude devalviran i vraćen u ravnotežu sa stanjem privredebiznis.rs. Takav potez, istina, nosi rizike, ali postaje sve izgledniji kako tradicionalne mere (poput visokih kamata) gube efikasnost, a neravnoteže se produbljuju.

Pucanje balona i posledice po građane

Sve veći broj ekonomskih posmatrača smatra da je trenutni kurs dinara monetarni balon koji se naduvava intervencijama države. Pitanje više nije da li će, već kada će taj balon pući. Nagli pad vrednosti dinara u slučaju prestanka veštačke podrške kursu gotovo je izvestan, a takav scenarij najteže bi pogodio upravo one najosetljivije: građane koji žive “od plate do plate” i one prezadužene u kreditima.

Šta konkretno možemo očekivati ako dođe do značajnije devalvacije dinara? Evo nekoliko ključnih posledica:

• Skok cena i troškova života: Slabljenje dinara značilo bi da će uvozne robe i usluge (gorivo, hrana, oprema, elektronika itd.) poskupeti u dinarima. Veća cena evra brzo bi se prelila na rafove prodavnica. Za građane čiji prihodi ostaju u dinarima, to bi značilo pad kupovne moći. Već sada je medijalna neto plata oko 73.000 dinara (oko 620 evra) što znači da polovina radnika živi sa tom sumom ili manjomnova.rs. Ako dinar oslabi, vrednost tih plata u evrima dodatno pada, dok troškovi (često vezani za evro) rastu. Oni koji su i sada jedva spajali kraj s krajem suočili bi se sa još većim teškoćama u pokrivanju osnovnih potreba.
• Rast tereta kredita i dugova: Građani Srbije trenutno duguju bankama preko 1.480 milijardi dinara, što je oko 12,7 milijardi evra ukupnokamatica.com. Velik deo tih zajmova (posebno stambeni krediti) vezan je valutnom klauzulom za evro. To praktično znači da bi, uz poskupljenje evra, rata kredita porasla proporcionalno. Iskustva pokazuju da svaki pad dinara momentalno “pojede” benefite niskih kamata – svojevremeno je pad vrednosti dinara uvećao rate čak i u periodu kada je euribor padaokamatica.com. Drugim rečima, dužnici bi se suočili sa višim mesečnim obavezama izraženim u dinarima. Oni koji imaju kredite u domaćoj valuti takođe nisu pošteđeni: očekivani rast inflacije naterao bi NBS da dodatno podigne kamatne stope, što poskupljuje dinarske pozajmice. Kombinacija većih rata i poskupljenja života mogla bi dovesti mnoge porodice u dužničku klopku i povećati procenat neotplativih (problematičnih) kredita u bankarskom sektoru.
• Budžetski i makroekonomski šokovi: I sama država bi se našla pod pritiskom. Javni dug Srbije značajnim delom denominovan je u evrima – svaki pad dinara uvećao bi dug iskazan u dinarima i otežao njegovo servisiranje iz budžeta. Takođe, inflatorni udar bio bi neminovan: posle devalvacije obično sledi talas inflacije jer se cene prilagođavaju novoj vrednosti valute, što dalje urušava realni standard građanabiznis.rs. U najgorem slučaju, ako bi se kriza poverenja produbila, moglo bi doći do začaranog kruga – pad dinara, pa rast cena, pa dodatni pad dinara – kakav je viđen u istorijskim epizodama hiperinflacije. Iako je današnja situacija daleko od 1993. godine i hiperinflatornih razmera, opasnost od ozbiljne inflacije nije zanemarljiva.
• Socijalne tenzije i siromaštvo: Najzad, sve navedeno bi imalo i šire društvene posledice. Već sada značajan deo stanovništva živi na ivici siromaštva, a realni pad plata to bi pogoršao. Uslovi života bi se posebno pogoršali za penzionere, nezaposlene i radnike na minimalcu, jer se njihove primanja teško mogu indeksirati u potpunosti s rastom cena. Socijalne nejednakosti bi se produbile, a pritisak na državne mere pomoći (socijalne transfere, zamrzavanje cena osnovnih proizvoda itd.) postao bi veći upravo u trenutku kada je budžet opterećen skupljim dugom.

Zaključak: Hitnost promene kursa ili ekonomske politike

nin.rsUgledni ekonomisti upozoravali su još ranije da je politika “skupo plaćene” stabilnosti putem trošenja deviznih rezervi održiva samo kratkoročno – kao most do strukturnih reforminin.rs. Ako reforme izostanu, taj most vodi ka ponoru. Srbija se trenutno nalazi u prelomnom trenutku: nastaviti sa održavanjem status quo fiksnog kursa uz gomilanje rizika, ili sprovesti prilagođavanje uz kontrolu štete. Kontrolisana devalvacija dinara, praćena merama podrške najugroženijima i politikama za jačanje proizvodnje, mogla bi predstavljati bolnu ali neophodnu terapiju da bi se izbegla još veća kriza kasnije. Alternativa je nastavak veštačkog disanja dinara do tačke kada više neće biti dovoljno rezerva da ga podrže – a tada bi udar na ekonomiju i građane bio znatno teži i haotičniji.

U svakom slučaju, transparentnost vlasti i pravovremena priprema društva za eventualne promene kursa od ključnog su značaja. Iznenadna i neplanirana korekcija vrednosti dinara bila bi najgori scenario, jer bi građane zatekla nespremnebiznis.rs. Nažalost, neki analitičari smatraju da će upravo tako i biti – da će do devalvacije doći “odjednom, iznenada, uz čuveno objašnjenje kako time izbegavamo bankrot”##biznis.rs. Ostaje nada da će se rizici na vreme prepoznati i da će se blagovremeno delovati kako bi se zaštitili najranjiviji slojevi. Fiksni kurs dinara prema evru sada kupuje privid stabilnosti, ali ne rešava fundamentalne probleme. Što se duže realnost bude maskirala, to će suočavanje s njom biti bolnije. Za one koji žive od plate do plate i one zadužene do guše, ishod monetarnog balona direktno određuje kvalitet njihovog života – a taj balon se, po svemu sudeći, opasno približava pucanju.

Izvori:

1. Kamatica – Mirna plovidba dinara: Od jeseni do aktuelnih vrednostikamatica.comkamatica.com
2. Nedeljnik – Bruto devizne rezerve na 27,7 milijardi evra… (12.05.2025.)nedeljnik.rsnedeljnik.rs
3. Bloomberg Adria – Zašto nam se tope devizne rezerve NBS (07.04.2025.)rs.bloombergadria.comrs.bloombergadria.com
4. Biznis.rs – Dinar je precenjen, očekuje nas susret sa realnošću (intervju, 11.01.2024.)biznis.rsbiznis.rs
5. Kamatica/Dnevnik – Koliko trenutno dugujemo bankama? (17.08.2023.)kamatica.com
6. Blic/Kamatica – Pad euribora spas od rasta rata za kredite (11.07.2012.)kamatica.com
7. Nova.rs – Prosečna plata u Srbiji skoro 97.000 dinara… (24.05.2024.)nova.rs
8. NIN – Pad bez padobrana (intervju, 20.09.2023. / kontekst 2012.)nin.rs (izjava guvernera NBS)
9. Biznis.rs – Dinar je precenjen… (komentar, 12.01.2024.)biznis.rs (mišljenje analitičara o mogućoj nagloj devalvaciji)