Strah od nepoznatog je normalna stvar. Ljudi ne vole nesigurnost, jer im ona remeti osnovni osećaj kontrole nad sopstvenim životom. I to nije slabost – to je mehanizam preživljavanja koji nas je čuvao hiljadama godina. Mozak bira stabilnost čak i kada nije idealna, jer je poznata.
Zato se mnogi instinktivno povuku kad čuju reč Bitcoin. “To je nesigurno.” “To je rizik.” “To je nešto novo i čudno.” I zaista – kad ne znaš kako nešto funkcioniše, prirodno je da se distanciraš. Posebno ako dolaziš iz sredine koja je više puta iskusila finansijski slom.
Mi sa ovih prostora pamtimo:
- redove za hleb, brašno i ulje devedesetih,
- hiperinflaciju devedesetih, kada si mogao za platu da kupiš hleb i jogurt,
- piramidalne šeme kao što su Dafiment i Jugoskandik, koje su mnoge ljude ostavile bez ušteđevine,
- banke koje su propadale bukvalno preko noći.
Globalno, ni drugi nisu pošteđeni. Ljudi su gledali kako im banke konfiskuju štednju na Kipru 2013, kako bankomati u Grčkoj i Libanu ostaju bez novca, ili kako Turska gubi vrednost svoje valute iz godine u godinu. Danas Argentinci koriste dolar i Bitcoin jer ne veruju više svom pezosu. Isto rade i mnogi u Nigeriji, Venecueli i Ukrajini.
Kada neko sa strane dođe i kaže: „Bitcoin je rešenje“, mnogima to zvuči kao uvod u sledeću šemu. Jer smo tako istrenirani. Naš mozak ne vidi priliku – vidi rizik.
Ali evo i druge strane.
Bitcoin nije ni aplikacija ni kompanija. Ne traži tvoje podatke. Ne može da nestane preko noći jer ga niko ne “drži u vlasništvu”. Niko ne može da ga isključi, ukine, zamrzne ili “štampa još”. Postoji već više od 16 godina, nije imao nijedan dan pauze, niko nije uspeo da ga hakuje (iako postoji 1.8 biliona razloga za to), i koristi ga sve veći broj ljudi širom sveta – ne zato što su naivni, već zato što ga razumeju.
Danas preko 100 miliona ljudi globalno poseduje neki iznos Bitcoina.
Ono što nas najviše plaši kod Bitcoina – ta “nesigurnost” – zapravo je samo naše neznanje. A kad ne znaš, onda projektuješ stare rane na novu stvar. Zato je edukacija najvažnija. Kad razumeš kako funkcioniše, više ti ne deluje kao opasnost. Deluje kao alat.
Strah nije slabost.
Ali ostati u strahu – jeste izbor.
Оставите одговор