Bitcoin je najpoznatija kriptovaluta i smatra se digitalnim zlatom. Kakav je njen ekonomski potencijal?
U ovom članku analiziramo trenutnu vrednost i ponudu Bitcoina, broj ljudi koji ga koriste i strukturu vlasništva, ko su najveći kupci Bitcoina i trendove za naredne godine, kao i mesto Bitcoina u kontekstu globalnog bogatstva. Na kraju se osvrćemo na prognozu da bi Bitcoin u narednih 21 godinu mogao vredeti 21 milion dolara po novčiću – i šta bi to značilo za današnje investitore.
Trenutna vrednost i ponuda Bitcoina
Vrednost Bitcoina: Na današnji dan (jul 2025.), jedan Bitcoin vredi oko 93 hiljade evra coinmarketcap.com (što je približno 105 hiljada američkih dolara). Ova cena predstavlja značajan rast – Bitcoin je u maju 2025. dostigao i rekord od oko 112 hiljada dolara. coinmarketcap.com Po trenutnoj ceni, ukupna tržišna kapitalizacija Bitcoina iznosi oko 2,1 bilion dolara coinmarketcap.com (preko 2 bilijarde evra), što Bitcoin čini jednim od najvrednijih pojedinačnih finansijskih instrumenata na svetu.
Jako je teško razumeti brojke kojima skoro nikada ne baratamo, ali evo slikovitog objašnjenja kroz prizmu vremena:
⏱ 1 milion sekundi
- 1.000.000 sekundi = 11 dana, 13 sati, 46 minuta i 40 sekundi
⏱ 1 milijarda sekundi
- 1.000.000.000 sekundi = 31 godina, 251 dan, 13 sati, 46 minuta i 40 sekundi
⏱ 1 bilion sekundi
- 1.000.000.000.000 sekundi = 31.688 godina
Ponuda u opticaju:
Do sada je izrudareno (izdato) oko 19,9 miliona BTC i toliko ih je trenutno u opticaju coinmarketcap.com. To je ~94,7% od maksimalne predviđene ponude od 21 milion – preko 94% svih Bitcoina već je izrudareno blockchain-council.org. Preostalo je za narednih 114 godina manje od 1,1 milion BTC koje će rudari tek otkriti (novi BTC se emituju sve sporije zbog algoritamskog prepolavljanja nagrada na otprilike svake četiri godine).
Ograničena ponuda je ugrađena u Bitcoin protokol i jedan je od glavnih faktora njegove vrednosti, jer stvara veštačku oskudnost sličnu plemenitim metalima. Trenutna stopa emisije je vrlo niska – u poslednjih godinu dana broj BTC u opticaju porastao je za manje od 1% ycharts.com.
Koliko ljudi poseduje Bitcoin
Broj korisnika (holdera):
Tačan broj ljudi koji poseduju Bitcoin je teško odrediti, ali procene ukazuju da desetine miliona ljudi globalno drže neku količinu Bitcoina. Jedan pokazatelj je broj adresa na Bitcoin mreži koje imaju saldo koji je veći od 0 – takvih jedinstvenih adresa ima preko 46 miliona (mart 2024). explodingtopics.com
Naravno, pojedinac može imati više adresa, ali se ipak procenjuje da oko 100 miliona ljudi širom sveta poseduje Bitcoin. explodingtopics.com To se poklapa i sa širim trendom rasta kripto-industrije: ukupno globalno vlasništvo nad kriptovalutama (uključujući Bitcoin i altcoinove) doseglo je oko 562 miliona ljudi (≈6,8% svetske populacije) početkom 2024.triple-a.io, što je ogromno povećenje u odnosu na ~420 miliona godinu dana ranije.
Rasprostranjenost po vrednosti novčanika:
Većina Bitcoin adresa ima vrlo male iznose – skoro polovina adresa (≈45%) drži samo 0,001 BTC ili manje northcrypto.com (vrednost od par desetina evra).
Oko 23% adresa ima najmanje 0,01 BTC (par stotina evra)northcrypto.com, dok samo 8,5% adresa drži 0,1 BTC ili više northcrypto.com.
Veći vlasnički udeo je vrlo redak: svega 1,87% adresa poseduje najmanje 1 BTC, a oko 0,28% adresa ima 10+ BTC northcrypto.com.
Milionske iznose (preko $1 milion u BTC, što je ≥ ~9–10 BTC) ima 0,2% adresa, dok iznad 100 BTC drži samo 0,03% adresa explodingtopics.comnorthcrypto.com. Ova statistika pokazuje da je Bitcoin bogatstvo raspodeljeno neravnomerno, ali ipak manje centralizovano nego kod tradicionalnih finansija – npr. top 100 najbogatijih Bitcoin adresa kontroliše oko 15% ukupne ponude (stanje oktobar 2024.)ccn.com, što ukazuje na određen nivo decentralizacije vlasništva.
Istovremeno, pretpostavlja se da su mnogo Bitcoina zauvek izgubljeni – procene kažu da je čak oko 1,5 miliona BTC nepovratno izgubljeno (zaboravljeni ključevi, ugašeni novčanici), što čini ~7% ukupne ponude blockchain-council.org. Analize sugerišu da bi ukupno izgubljenih moglo biti i više (preko 3,7 miliona) kada se uključe rani rudari poput Satoshija koji godinama nisu dirali svoje coine.
Struktura vlasništva Bitcoina
Bitcoin prvenstveno drže individualni investitori, ali značajne količine nalaze se i kod kompanija, investicionih fondova i čak državnih trezora. Prema analizi iz 2024. godine, približna distribucija 21 miliona BTC izgleda ovako northcrypto.com:
- Privatni investitori (pojedinci) drže oko 13 miliona BTC (najveći deo u opticaju).
- Smatra se da je oko 3,7 miliona BTC trajno izgubljeno (novčići koji su izgubljeni ili zaboravljeni na novčanicima)northcrypto.com.
- Kompanije (uključujući kripto rudarske firme i privatne firme sa Bitcoin trezorima) kontrolišu oko 1,5 miliona BTC northcrypto.com. Na primer, kompanija MicroStrategy (sada pod imenom “Strategy”) sama poseduje oko 592 hiljade BTC kao rezervu cointelegraph.com, što je blizu 3% ukupne ponude!
- Investicioni fondovi i ETF-ovi zajedno drže oko 1,0 milion BTC northcrypto.com. (Samo najveći Bitcoin fond – Grayscale Bitcoin Trust – ima preko 221 hiljadu BTC u svom portfelju northcrypto.com. Nedavno lansirani spot ETF-ovi kompanija poput BlackRock i Fidelity takođe rapidno akumuliraju bitkoine.)
- Vlade i državni trezori poseduju oko 0,55 miliona BTC northcrypto.com. Najveći deo toga dolazi iz zaplene ilegalnih sredstava – npr. vlada SAD kontroliše oko 213.000 BTC zaplenjenih u raznim slučajevima northcrypto.com (što je vredno preko 20 mlrd $), a kineske vlasti drže oko 190.000 BTC northcrypto.com (zaplenjeno 2019. u PlusToken piramidalnoj prevari).
Ovakva struktura pokazuje da, iako pojedinci čine okosnicu Bitcoin mreže, institucionalni i državni akteri imaju sve veći udeo. Posebno je vidljiv trend rasta korporativnih i investicionih trezora Bitcoina poslednjih godina, što ranije nije bio slučaj.
Bitcoin može svako da poseduje
Za razliku od mnogih drugih oblika imovine, Bitcoin je otvoren za sve – nema privilegovanih, nema minimalnog iznosa za ulaganje i nema granica. Svako može posedovati deo Bitcoina, pa makar to bilo 0.00001 BTC. Potreban je samo internet i volja da se razume.
Kroz istoriju, najviše su profitirali oni koji su rano prepoznali vrednost nečega što će svima trebati, ali što još niko ne razume ili ne uzima ozbiljno. Bilo da se radi o zemljištu u centru grada pre 100 godina, akcijama internetskih kompanija 1990-ih ili zlatu u vreme inflacija – najveća prednost je biti ranije od mase.
Bitcoin je apsolutno ograničen – niko ga ne može stvoriti više, niko ne može zaustaviti mrežu, i niko ne može uzeti tvoje novčiće ako ih čuvaš pravilno. U svetu gde se sve može kopirati, falsifikovati ili oduzeti, Bitcoin je jedinstven i suveren. I upravo zato njegov ekonomski potencijal tek počinje da se otkriva.
Ko kupuje Bitcoin – nedavni trendovi i buduća očekivanja
Institucionalni investitori ulaze na velika vrata:
U poslednje dve godine primetan je talas ulaska velikih finansijskih institucija u Bitcoin. Američki regulatori su početkom 2024. odobrili prve spot Bitcoin ETF fondove cointelegraph.com, čime je otvoren nov kanal za ulaganja.
Do kraja 2024. institucionalni investitori su kroz američke Bitcoin ETF-ove držali oko 27,4 milijarde $ u BTC (skok od 114% u odnosu na prethodni kvartal)cointelegraph.com. Giganti Vol Strita kao što su BlackRock (najveći svetski upravitelj imovinom) i Fidelity pokrenuli su sopstvene Bitcoin fondovecointelegraph.com.
BlackRock-ov iShares Bitcoin Trust (IBIT) i Fidelity-jev Wise Origin Bitcoin Fund privukli su milijarde uloga.
Do juna 2025. investicioni savetnici (RIA) su držali preko 10,3 mlrd $ u spot Bitcoin ETF-ovima, što čini gotovo polovinu svih institucionalnih ulaganja te vrste cointelegraph.com. Ovi podaci pokazuju rastuće poverenje tradicionalnih finansija u Bitcoin kao novu imovinu.
Kupci među kompanijama:
Pored finansijskih fondova, i velike kompanije nastavljaju da kupuju Bitcoin za svoj trezor (kao rezervnu imovinu). Najpoznatiji primer je već pomenuta MicroStrategy, koja kontinuirano kupuje BTC od 2020. i sada poseduje 592 hiljade BTC cointelegraph.com.
Takođe, kompanija Tesla je 2021. kupila ~43.000 BTC (kasnije je prodala deo, zadržavši oko 9.720 BTC) northcrypto.com. Tu su i druge S&P 500 firme koje drže Bitcoin, kao i brojne kripto kompanije (npr. Tether, izdavač USDT stablecoina, kupio je preko 75 hiljada BTCnorthcrypto.com od 2022. nadalje).
Bitcoin rudarske firme takođe gomilaju deo iskopanih novčića – npr. Marathon Digital ima ~26 hiljada BTC northcrypto.com.
Države i javne institucije:
Jedinstven primer je država El Salvador, koja je 2021. uvela Bitcoin kao zakonsko sredstvo plaćanja i do sada kupila 2.381 BTC za nacionalne rezerve northcrypto.com. Nekoliko drugih država (Butan, Ukrajina, itd.) indirektno ulaže ili prima donacije u BTC. Takođe, centralne banke nekih zemalja razmatraju uključivanje kriptovaluta u portfolio.
Trend “Bitcoin nacionalnih rezervi” je tek u začetku, ali Sjedinjene Države su de facto najveći državni “vlasnik” Bitcoina (kroz zaplene) sa tih ~213 hiljada BTCnorthcrypto.com – što otvara zanimljiva pitanja o budućoj upotrebi tog bogatstva.
Očekivanja za naredne godine:
Većina analitičara predviđa da će se prihvatanje Bitcoina nastaviti rasti kako među pojedincima tako i među institucijama. Porast pravne regulative i jasnoće oko kripto-imovine u vodećim ekonomijama (SAD, EU) mogao bi ukloniti prepreke za velike investicione fondove, penzione fondove i korporacije da alociraju deo kapitala u Bitcoin. Na primer, istraživanje banke BNY Mellon pokazalo je da je 39% porodičnih investicionih firmi (family offices) već investiralo ili razmatra ulaganje u kripto do 2024.cointelegraph.com, vođeni potražnjom klijenata i željom za diverzifikacijom. Kako se finansijski proizvodi na bazi Bitcoina (ETF-ovi, fjučersi, zajmovi uz BTC kolateral i sl.) umnožavaju, dostupnost i likvidnost će rasti, što privlači još širu bazu ulagača.
Takođe, mnogi očekuju da će sledeći Bitcoin “halving” (smanjenje rudarske nagrade, predviđeno 2028.) i dalje ograničiti ponudu novih BTC, potencijalno vršeći pritisak na rast cene ako potražnja nastavi da jača.
Neki optimistični scenariji (npr. predviđanja investicione kuće ARK Invest) sugerišu da bi do kraja decenije broj korisnika kripta mogao dostići milijardu, a da bi cena Bitcoina mogla u narednim godinama ići ka višestruko većim vrednostima ukoliko se i mali procenat globalnog kapitala prelije u ovu imovinu cointelegraph.comcointelegraph.com.
Naravno, ostaje i volatilnost kao faktor – cena Bitcoina je i dalje podložna naglim oscilacijama i tržišnim ciklusima, iako dosta manja nego ranije, dok dugoročno sve veća oskudnost i usvajanje mogu da budu recipijenti vrednosti.
Bitcoin u poređenju sa globalnim bogatstvom
Da bismo sagledali potencijal za rast Bitcoina, korisno je uporediti ga sa drugim oblicima bogatstva u svetu. Ukupno globalno privatno bogatstvo (sve finansijske i nefinansijske imovine u posedu domaćinstava) procenjuje se na oko $471 bilion (hiljada milijardi) krajem 2024.ubs.com. To je ogroman “bazén” vrednosti koji obuhvata nekretnine, akcije, obveznice, novac, plemenite metale, umetnine i druge investicione klase.
Bitcoinov trenutni udio u globalnom bogatstvu je još uvek mali – tržišna kapitalizacija Bitcoina (~$2,1 biliona) je oko 0,45% globalnog bogatstva. Ipak, mnogi entuzijasti veruju da Bitcoin može zauzeti znatno veći deo tog kolača u budućnosti, posebno kao digitalna rezerva vrednosti.
Radi ilustracije, evo poređenja vrednosti Bitcoina sa drugim glavnim klasama imovine u svetu:
| Kategorija imovine | Procena ukupne vrednosti (globalno) |
|---|---|
| Nekretnine (rezidencijalne i komercijalne) | ≈ $390 biliona pcmpropertygroup.com (najveća klasa imovine, ~3/4 bogatstva sveta) |
| Akcije (ukupno tržište akcija) | ≈ $115 biliona ocorian.com (vrednost globalnih berzi krajem 2024.) |
| Obveznice (državne i korporativne) | ≈ $117 biliona ocorian.com (globalno tržište duga, nominalna vrednost) |
| Novac (široka monetarna masa M2) | ≈ $130 biliona voronoiapp.com (sve fiat valute u opticaju globalno, uključujući depozite) |
| Zlato (sva iskopana količina) | ≈ $12 biliona pcmpropertygroup.com (za ~201.000 tona zlata, po ceni ~2000$/oz) |
| Umetnine i kolekcionarstvo | ≈ $1,7 biliona caia.org (tržišna vrednost umetničkih dela globalno) |
| Bitcoin | ≈ $2,1 biliona coinmarketcap.com (trenutna tržišna kapitalizacija) |
Izvor: kompilacija javnih izveštaja (Savills, BCG, UBS, CoinMarketCap, etc.) – vidi reference.
Iz gornje tabele vidimo da Bitcoin trenutno čini mali deo (<0,5%) svetskog bogatstva, pogotovo u poređenju sa tradicionalnim klasama imovine poput nekretnina ili akcija. Na primer, ukupna vrednost svetskog tržišta nekretnina (~$390 biliona) je skoro 200 puta veća od tržišta Bitcoina pcmpropertygroup.com. Čak je i globalna količina novca (gotovina i depoziti) oko 60 puta veća od vrednosti svih Bitcoina voronoiapp.com.
Zlato, koje se često poredi sa Bitcoinom zbog slične uloge čuvara vrednosti, ima tržišni kapacitet oko 5–6 puta veći od Bitcoina pcmpropertygroup.com. Vrednost svih deonica u svetu je približno 50 puta veća od vrednosti BTC mreže ocorian.com.
Ovi brojevi naglašavaju potencijal prostora za rast: čak i relativno mala relokacija kapitala iz ovih klasa u Bitcoin mogla bi višestruko uvećati vrednost Bitcoina. Npr. dupliranje Bitcoin tržišta (sa $2 na $4 biliona) zahtevalo bi preusmeravanje samo oko 0,4% globalnog bogatstva u Bitcoin. Zagovornici Bitcoina smatraju da bi, ukoliko Bitcoin vremenom bude prihvaćen kao globalna rezervna imovina ili digitalni novac, mogao dostići vrednost ekvivalentnu zapaženijem udelu svetskog bogatstva – što bi značilo desetostruki ili čak stostruki rast u odnosu na sadašnji nivo. Naravno, to je spekulativan scenario koji zavisi od mnogih faktora (tehnoloških, ekonomskih, regulatornih i društvenih).
Bitcoin za 21 godinu: Saylorova prognoza
Jedna od najsmelijih prognoza o budućoj ceni Bitcoina dolazi od Majkla Sejlora (Michael Saylor), izvršnog predsednika kompanije MicroStrategy i poznatog Bitcoin entuzijaste. Saylor je na konferenciji BTC Prague 2025 izneo viziju da bi Bitcoin do 2046. godine (za ~21 godinu) mogao vredeti 21 milion dolara po jednom BTC cointelegraph.com. Taj cilj od “$21 milion za 21 godinu” obrazložio je nizom trendova koji ubrzano jačaju Bitcoinovu poziciju:
- Usvajanje od strane država: Saylor je istakao da su se u poslednjih godinu-dve dogodile geopolitičke promene koje niko nije očekivao – na primer, Bela kuća (SAD) je nagovestila pozitivan stav prema Bitcoinu i ideju o strateškim Bitcoin rezervama za SADcointelegraph.com. Nakon predsedničkih izbora u SAD 2024. (gde je pobedio kandidat sklon Bitcoinu), „Amerika je najavila da želi da bude Bitcoin supersila“, što je ogromna promena u narativucointelegraph.com. Takođe, više američkih saveznih država donosi zakone koji prihvataju ili podstiču upotrebu Bitcoinacointelegraph.com. Saylor smatra da ovo nagoveštava buduću globalnu trku u akumulaciji Bitcoin rezervi, slično trci za zlatom u prošlosti.
- Regulatorna jasnoća: U američkom Kongresu i svetu se donose zakoni koji definišu status kripto-imovine (npr. predlozi Digital Asset Market Clarity Act i Bitcoin Act u SAD)cointelegraph.com. Regulativa koja integriše Bitcoin u finansijski sistem mogla bi otvoriti vrata ogromnim institucionalnim ulaganjima koja su dosad bila na čekanju zbog pravne nesigurnosti.
- Institucionalni kapital: U prezentaciji je istaknuto da su već stotine milijardi dolara svježeg kapitala ušle u Bitcoin ekosistem kroz institucijebitcoinist.com. Zaista, najnoviji podaci pokazuju da institucionalni novčanici (fondovi, javne kompanije i sl.) sada kontrolišu oko 1,4 miliona BTC (preko 7% ukupne ponude)bitcoinist.com – trend koji se ubrzava sa pojavom ETF-ova i učešćem velikih igrača. Saylor je ukazao i na to da Bitcoin ostvaruje prosječnu godišnju stopu prinosa od ~56% (na 5-godišnjem horizontu), što daleko nadmašuje tradicionalne klase imovinebitcoinist.com. Ovakav prinos, ako bi se nastavio, privlačiće sve više investitora.
- Makroekonomski faktori: Kako globalna monetarna masa raste (štampanje novca poslednjih godina)voronoiapp.com, osnova novčanog sistema se “razvodnjava”, a teza je da će se kapital slivati u tvrđe, ograničene aktive poput Bitcoina. Saylor je napomenuo da mnoge kompanije imaju trošak kapitala ~13% godišnje (zbog inflacije i kamata)bitcoinist.com, dok Bitcoin istovremeno raste brže, što ga čini atraktivnim kao skladište vrednosti za viškove gotovine.
Naravno, prognoza od $21.000.000 po BTC deluje izuzetno optimistično. To bi značilo da bi Bitcoinova ukupna tržišna kapitalizacija porasla na oko $420 biliona – što je približno celokupno današnje svetsko bogatstvo! Saylor ovu brojku ne vidi kroz prizmu kratkoročne špekulacije, već dugoročne monetarne revolucije: ako Bitcoin zaista postane globalni digitalni novac i primarni čuvar vrednosti, mogao bi preuzeti značajan deo vrednosti koja je sada u fiat novcu, zlatu, pa i delom u nekretninama i drugim imovinama. Saylor je još ranije (2024.) predviđao cifru od $13 miliona po BTC do 2045.cointelegraph.com, ali je na konferenciji 2025. podigao predviđanje na $21M zbog ubrzanih promena u okruženju.
Skeptici naravno ističu da su ovakve cifre spekulativne i da zavise od niza idealnih uslova – uključujući stalni globalni mir i prihvatanje tehnologije, izostanak većih konkurenata ili tehnoloških rizika za Bitcoin, te disciplinu u protokolu narednih 20 godina. I sam Saylor naglašava da je Bitcoin put pred nama višedecenijska priča i da kratkoročne oscilacije ne remete ovaj narativbitcoinist.com. Zanimljivo, njegova poruka publici bila je da se ne fokusiraju na dnevnu cenu, već na fundamentalni trend: sve više država, institucija i pojedinaca pridružuje se Bitcoin ekonomiji, što bi tokom “narednih par dekada” moglo vrednost jednog BTC vinuti na nezamislive nivoe.
Primer: koliko bi vredelo 1000€ uloženih danas?
Ako bismo zamislili da se Saylorov scenario zaista ostvari do 2046. godine, koji bi to red veličine prinosa donosilo ranim ulagačima? Recimo da danas uložimo 1000 € u Bitcoin. Po trenutnoj ceni (~93.000 € po BTC), za 1000 € se može kupiti oko 0,0107 BTCcoinmarketcap.com (otprilike jedan stoti deo jednog Bitcoina). Ukoliko bi jedan Bitcoin vredeo $21.000.000 2046. godine (oko ~19 miliona evra po današnjem kursu), onih 0,0107 BTC bi vredelo preko 200.000 €.
Drugim rečima, ulaganje od 1000 € bi se uvećalo na oko dve stotine hiljada evra u roku od 21 godine. To predstavlja prinos od oko 200 puta (20.000% ukupno, odnosno efektivno ~25% prosečno godišnje na složenu osnovu).
Naravno, ovo je hipotetička računica koja zavisi od ostvarenja ekstremno optimistične prognoze. Služi kao ilustracija potencijala zbog kojeg neki investitori danas izdvajaju malu količinu sredstava za Bitcoin s dugoročnim horizontom, uz razmišljanje da čak i ako je verovatnoća ostvarenja takvog scenarija mala, odnos rizika i dobiti može biti atraktivan.
U praksi, cena Bitcoina će prolaziti kroz mnoge cikluse uspona i padova u tom periodu, pa ovakav “HODL” ishod nije garantovan. Ipak, primer pokazuje zašto se Bitcoin naziva asimetričnom investicijom – i relativno skromna sredstva mogu, u slučaju najpozitivnijeg ishoda, prerasti u značajno bogatstvo.
Zaključak: Bitcoin je od eksperimentalne digitalne valute iz 2009. izrastao u globalno prepoznatljiv finansijski i tehnološki fenomen. Njegova današnja tržišna vrednost od oko 2 biliona dolara svedoči o povjerenju koje je stekao kao skladište vrednosti i potencijalno svetska rezervna valuta. Ipak, u poređenju s tradicionalnim oblicima imovine, njegov trenutni udeo je mali, što implicira ogroman prostor za dalji rast – ali i neizvesnost. Nastavak institucionalnog usvajanja, regulative i makroekonomskih prilika odrediće da li će Bitcoin realizovati svoj puni ekonomski potencijal. Kako stvari stoje, sve više investitora (od građana u ekonomijama sa nestabilnim valutama, do najvećih svetskih banaka) uzima u obzir Bitcoin kao deo diverzifikovanog portfeljacointelegraph.com. Bez obzira da li će dosegnuti cifre poput $1 milion ili čak $21 milion po novčiću u narednim decenijama, Bitcoin je već pokrenuo razgovor o tome šta čini novac dobrim i trajnim, a ta debata ima dalekosežne ekonomske implikacije.
Izvori: U tekstu su navedeni brojni online izvori za konkretne podatke – od statistika o tržištu (CoinMarketCap, YCharts), preko izveštaja o globalnom bogatstvu (UBS, Savills) do vesti i analiza iz kripto industrije (CoinTelegraph, Bitcoinist, eksplodingtopics.com). Svaka tvrdnja vredna pažnje potkrepljena je referencom koju možete kliknuti i proveriti coinmarketcap.compcmpropertygroup.com, čime želim da obezbedim tačnost i aktuelnost informacija o ovoj dinamičnoj temi.
Bitcoin ostaje volatilna i debatabilna pojava, ali se njegov ekonomski potencijal ne može poreći – on leži u jedinstvenoj kombinaciji ograničene ponude, rastuće globalne potražnje i transformativne tehnologije koja menja naše shvatanje novca. Kako će se ta priča odvijati do 2046. godine, ostaje da se vidi. 🕰️cointelegraph.combitcoinist.com
Оставите одговор