U poslednjih godinu-dve bitcoin je u centru pažnje svetskih finansijskih tržišta, iako se o tim događajima kod nas malo izveštava. Pokretači ovog novog talasa su uglavnom institucionalni investitori, banke i države, koji sada postavljaju Bitcoin u prvi plan. U nastavku donosim pregled ključnih dešavanja i trendova – od odobravanja ETF-ova do državnih rezervi i računovodstvenih promena – uz konkretne brojke, primere kompanija i institucija, i objašnjenje kako to utiče na tržište kapitala i Bitcoin kao takav.
Odobravanje Bitcoin ETF-ova u Americi i svetu
ETF (fondovi kojima se trguje na berzi) omogućavaju velikim investitorima da indirektno kupuju Bitcoin bez direktnog posedovanja kriptovalute. U SAD, nakon godina razmatranja, američki regulator SEC je početkom 2024. konačno odobrio prve „spot“ Bitcoin ETF-ove. U januaru 2024. na berzu su lansirani ETF-ovi velikih firmi (npr. BlackRock, Fidelity, VanEck i dr.), koji direktno prate cenu Bitcoina. U aprilu 2024. Hong Kong je postao prva azijska finansijska prestonica koja je uslovno odobrila lansiranje spot ETF-ova za Bitcoin (i Ether). Evropsko tržište i ranije je imalo srodne proizvode: prvi fizički bitcoin-ETF (ETP) pojavio se još 2018. na berzi u Cirihu, a danas se na evropskim berzama trguje sa preko 130 sličnih kripto-ETP fondova. Dakle, Bitcoin ETF-ovi postoje i pre Amerika, ali su od 2024. ključni za širu publiku.
Rekordni prilivi u Bitcoin ETF-ove
Uvod i rast ETF-ova doveo je do ekstremnih priliva kapitala. Na primer, BlackRock-ov iShares Bitcoin ETF (ticker IBIT) je od pokretanja 11. januara 2024. do sredine aprila 2024. prikupio oko 15,5 milijardi USD neto priliva. Time je za samo 71 dan postao najbrži ETF ikada koji je dostigao 10 milijardi USD u imovini. Ukupno, svih deset američkih spot Bitcoin ETF-ova imalo je na svojoj platformi oko 48,2 milijarde USD do marta 2024. (prema izveštaju od 4. marta)cryptoslate.com, a do kraja aprila taj zbir je porastao na približno 60 milijardi USD.
Grafikon 1: godišnji neto priliv kapitala u globalne ETF/ETP fondove (u milijardama USD). 2024. je bio rekordni, sa ukupno oko 990 mlrd USD novih priliva.
- Brzi rast: Samo nekoliko meseci nakon lansiranja, američki Bitcoin ETF-ovi prikupili su otprilike 12 milijardi USD neto priliva. Dakle, jednom zapečeni investitori doneli su rekordnu količinu kapitala za tako kratak period.
- Veliki dnevni prilivi: Na primer, 22. aprila 2025. zabeležen je izuzetan neto priliv od oko 912 miliona USD u sve američke spot Bitcoin ETF-ove tog dana (preko 500 puta veći od proseka dnevnih priliva u 2025). Za poređenje, prosečni dnevni priliv u ETF-ove te godine bio je samo oko 23 bitcoina (≈2,1 miliona USD).
- Uspeh ETF-ova: BlackRock-ov IBIT je jedan od najuspešnijih – nije daleko iza njega i Fidelityjev Bitcoin ETF (FBTC), a svi ETF-ovi zajedno drže više od 1,3 miliona BTC (oko 6% ukupne ponude) kako cena raste. Ovakvi podaci potvrđuju da su Bitcoin ETF-ovi zabeležili jedan od najvećih startova u istoriji fondova ovog tipa, sa brzinom inflacije kapitala koja je nadmašila skoro sve do sada.
Bitcoin strateške rezerve (SAD i druge zemlje)
Paralelno sa ETF-ovima raste i interes država da Bitcoin tretiraju poput strateškog rezervnog sredstva. U SAD, administracija je u martu 2025. izdala izvršnu naredbu o formiranju Strateške Bitcoin rezerve (Strategic Bitcoin Reserve) koja će objediniti sva buduća zaplenjena BTC u tu centralnu zalihu. Po novoj uredbi, američka vlada neće kupovati više BTC – rezerve će se puniti samo sredstvima koja je država već zaplenila. Na taj način SAD formalizuje držanje kriptovalute kao državne imovine. (Procene navode da će SAD uskoro imati preko 200.000 BTC—najviše od svih zemalja.)
Takođe, pojedine američke države uvode slične mere: Nju Hempšir je u maju 2025. postao prva država koja je zvanično uspostavila „kriptorezervu”. Lokalni zakon dozvoljava državi da uloži do 5% svog budžetskog portfelja u digitalne valute (pri čemu 2025. jedino Bitcoin ispunjava uslov minimalne tržišne kapitalizacije od 500 milijardi USD). Analogno, Arizona (zakon HB 2749) omogućava sakupljanje zaplenjenih kripto sredstava za državni fond, premda finansijska strategija još nije definisana.
U svetu su takođe pokrenute inicijative: Pakistan je krajem maja 2025. najavio osnivanje državne Bitcoin rezerve i plan za rudarenje kriptovaluta uz podršku od čak 2.000 MW električne energije. Jedan broj manjih zemalja, poput Bhutana (koji koristi hidroenergiju za rudarenje i sada drži preko 13.000 BTC) i El Salvadora (bez formalnih rezervi, ali kao legalni tender sa oko 6.100 BTC u riznicama), pokazuje rastući interes. Kompanije se takođe priključuju: vesti su da je GameStop (maloprodajni lanac video-igara) u martu 2025. najavio da će deo korporativnih rezervi investirati u Bitcoinreuters.com. Ukrštanje – države, institucije i sada korporacije – ukazuje na novu fazu u prihvatanju bitcoina.
Promene američke regulative za kripto
U SAD se usklađivanje kriptovaluta sa finansijskim sistemom ubrzano razvija. Kongres i regulatorne agencije rade na novim pravilima, posebno za stabilne digitalne valute (stablecoins). U junu 2025. Senat je aktivno raspravljao GENIUS Act 2025, zakon kojim bi se uveo strogi okvir za izdavaoce dolar-vezanih stablecoina. Taj predlog uključuje zahteve za rezerve, planove za otkup i koordinaciju federalnih i državnih nadležnosti. Slično, u Predstavničkom domu na dnevnom redu je prateći STABLE Act. Ove inicijative pokazuju da država pokušava da objasni i učini transparentnijim tržište stablecoina, a time i šire kripto-platnog sistema.
I SEC (američka Komisija za hartije) menja pristup: dok su ranije nadzornici uglavnom kažnjavali prekršaje ex post facto, sada se bliži jasnije definisanje pravila za tokenizovane hartije. U januaru 2025. novi vršilac dužnosti SEC-a Mark Uyeda formirao je Crypto Task Force pod vođstvom komesarke Hester Peirce, čiji je cilj da nacrta konkretne smernice za tržište kripto-imovine. SEC je priznao da je dotadašnji pristup (bez konkretne regulative i primarno kroz sudske tužbe) stvarao konfuziju i sputavao inovacije. Nova strategija naglašava saradnju s Kongresom i drugim regulatorima (CFTC i dr.) kako bi se granice pravilno postavile.
Povlačenje SAB 121 i uvođenje fer vrednosnog računovodstva
U okviru reorganizacije pravila o kripto-imovini, važan je i prelazak na „fair value” računovodstvo. U januaru 2025. SEC je zvanično opozvao svoje prethodne smernice (SAB 121 iz 2022) o evidenciji preuzetog kripto-depozita. Istovremeno, američki Odbor za računovodstvene standarde (FASB) je krajem 2023. izdao novo pravilo (ASU 2023-08) koje od početka 2025. zahteva da kompanije vrednuju svoja kripto-sredstva po tržišnoj vrednosti i iskazuju svaku promenu u dobiti ili gubitku. Drugim rečima, digitalna imovina se više ne tretira kao „nematerijalna imovina” po nabavnoj ceni, već se redovno ažurira po trenutnoj ceni na berzi. Ove promene štite investitore većom transparentnošću i praktično preuzimaju model sličan tržištu akcija ili robe.
Kripto-projekti velikih američkih banaka
Razvoj novih proizvoda u segmentu digitalnih valuta zahvata i finansijske gigante. JPMorgan, najveća američka banka, je u poslednje vreme aktivna na tom polju – njen blockchain servis Onyx/Kinexys (ranije Onyx) omogućio je od marta 2025. 24/7 USD plaćanja sa Axis Bankom (Indija) koristeći blockchain mrežu. Time se uklanjaju tradicionalna ograničenja radnog vremena međunarodnih poravnanja.
Takođe, više velikih banaka se udružuje oko zajedničkog projekta stabilnog novčića. Prema izveštajima iz maja 2025., JP Morgan, Bank of America, Citigroup, Wells Fargo i druge vodeće banke razmatraju zajednički izdavački model za USD-vezan stablecoin, kroz platforme kao što su Zelle (koja je u vlasništvu tih banaka) i The Clearing House (članica 24 banke). Ideja je da bankarski digitalni dolar postane standardni kolateral i sredstvo plaćanja – što bi konkurisalo privatnim stablecoinima. Sklopljen je konzorcijum pod pokroviteljstvom regulatornih inovacija, uz nadu da bi novi zakon (GENIUS Act) ubrzao ovaj razvoj.
Goldman Sachs je najavio spin-off svog blockchain projekta GS DAP (digitally-distributed ledger). GS DAP je platforma za nove digitalne finansijske servise i trgovinu imovinom na blockchainu, razvijena u partnerstvu sa firmom Tradeweb. Goldman planira da ovu tehnologiju pretvori u nezavisnu, industrijsku infrastrukturu, čime želi da omogući tokenizaciju imovine široj finansijskoj zajednici.
Projektne inovacije velikih banaka
- JP Morgan (Onyx/Kinexys): omogućava isplate U.S. dolara 24/7 pomoću privatne blockchain mreže – od marta 2025. u saradnji sa Axis Bank.
- Zajednički stablecoin: JP Morgan, Bank of America, Citigroup, Wells Fargo i partneri (Zelle, TCH) rade na USD-stablecoinu za bankarsko tržište.
- Goldman Sachs (GS DAP): izdvajanje blockchain platforme za digitalna tržišta, planira da je ponudi industriji kao otvoreni standard za tokenizaciju.
- Ostale banke (npr. Citi): prate globalne trendove – neke istražuju digitalne valute i proširenje platnih sistema.
Promene u stavu SEC-a prema digitalnoj imovini
Pomenimo i najnoviju promenu u stavovima samog američkog regulatora SEC. Nakon godina oštrih sankcija (tužbe protiv velikih razmena, kripto firmi, banaka), SEC je početkom 2025. otvorio pregovore o sistemskom pristupu. Formiranjem crypto task force-a ta komisija javno je priznala da je do sada delovala „reaktivno” i nedovoljno predvidivo. Novi cilj SEC-a je da izradi jasne smernice: koje kripto-valute se smatraju hartijama od vrednosti, kako registrovati tokene, koje firme se moraju registrovati i sl. Drugim rečima, SEC prelazi na fazu fokusiranog nadzora i edukacije, a ne isključivo na sankcije. Ovo je direktan signal tržištima da će ubuduće pravila biti stabilnija i da će se razlike između SEC, CFTC i drugih pojasniti kroz dijalog.
Bitcoin u trezorima kompanija: strategije i rezultati
Poslednjih meseci sve su brojniji i primeri kompanija koje masovno akumuliraju Bitcoin kao deo finansijske strategije. Najpoznatiji je Strategy, Inc. (nekada MicroStrategy), na čijem čelu je Majkl Sejlor. Ta kompanija je dosad kupila oko 582.000 BTC, a drži ih u svom bilansu (vrednost je preko 62 milijarde USD, dok je prosečna nabavna cena bila ~70.000 USD po novčiću). Strategy praktično posluje kao „živaci ETF na bitcoin”: u prvoj polovini 2025. prodao je nove akcije i konvertibilne obveznice u vrednosti ~7,7 milijardi USD, te je za te novce kupio dodatnih 22.048 Bitcoin-a po prosečno ~87.000 USD. Na ovaj način strategija kupovine bitcoina postaje glavni poslovni model kompanije – što joj je vrednosno donelo udarce, ali i nagrade od daljeg rasta cene.
Druga velika korporacija sa zapaženom alokacijom je Tesla, Inc.: iako je 2022. prodala oko 75% ranijeg držanja, ostalo je oko 11.509 BTC (oko 1,23 milijarde USD vrednosti) u rezervi. Block, Inc. (nekada Square), Jack Dorsey-jeva firma, do kraja 2023. imala je preko 8.000 BTC (~340 miliona USD) i aktivno radi na bitcoin-minerskim rešenjimapaymentsjournal.com. Među novim primerima su i najave: u proleće 2025. GameStop je najavio da će deo svoje gotovine ili budućih emisija akcija ulagati u Bitcoin, a Trump Media & Technology Group (akcionari predsednika Trampa) planira prikupljanje oko 2,5 milijarde USD da uloži u BTC. Ovi primeri pokazuju da sve više preduzeća vidi Bitcoin kao “digitalno zlato” i sredstvo diversifikacije koje može doneti dodatnu vrednost njihovom poslovanju.
Primeri kompanija sa BTC portfeljima
- Strategy, Inc. (MSTR): drži ~582.000 BTC (otprilike 57,7% svoje tržišne kapitalizacije). U Q1 2025. prikupila je 7,7 mlrd USD novca izdavanjem akcija i obveznica, pa kupila dodatnih 22.048 BTC za ~1,9 mlrd USD.
- Tesla (TSLA): od 2021. drži bitcoin kao deo trezora. Trenutno je na stanju 11.509 BTC (okvirno 1,2 mlrd USD).
- Block (SQ/Block, Inc.): krajem 2023. je držao 8.027 BTC (oko 340 mil USD)paymentsjournal.com. Uz to, razvija hardver za rudarstvo bitcoin-a, u okviru šire kripto-strategije.
- GameStop (GME): na prolaznoj ranici sa 0 BTC, ali je u martu 2025. objavljeno da će kompanija „dodatni deo novca” investirati u Bitcoin i time slediti primer Strategyreuters.com.
Dodatni značajni trendovi i uticaji
Uz ove konkretne aktivnosti, jasan je i jedan širi trend: institucionalna i državna prihvaćenost Bitcoina prelazi u novu fazu. Dobar primer je i treći bitcoin-halving – tehnički događaj iz aprila 2024. koji smanjuje nagradu rudarima na polovinu reuters.com. Halving se događa otprilike na svake četiri godine i podseća da je ponuda bitcoina fiksno ograničena na 21 milion jedinica. Neposredno pre aprila 2024., cena Bitcoina je dostigla tada rekordan nivo (~73.803 USD u martu 2024), a nakon halvinga zadržala visoko kretanje. Ovaj i drugi faktori potkrepljuju povratak Bitcoina u centar pažnje velikih igrača.
Na tržištu kapitala, prihvatanje BTC-a se već oseća: uvrštavanje kripto-ETF likvidnosti donosi nove investitore i likvidnost koja povezuje cene sa širim finansijama. Na primer, indeks Nasdaq-100 je 2025. uvrstio Strategy (MicroStrategy), što je grebef odredio kao „prvi bitcoin u tom indeksu” i time dodatno skrenuo pažnju na tržište kriptovaluta. Takođe, institucionalni tokovi novca u Bitcoin smanjuju njegovu volatilnost i povezanost sa drugim berzama, ili bar to predviđa većina analitičara. Izmena računovodstvenih pravila i regulatorne potvrde takođe povećavaju poverenje – investitori sada mogu lakše da tretiraju BTC kao legitimnu komponentu portfelja.
Sve u svemu, kombinacija ETF-ova, državnih zaliha, korporativnih kupovina i bankarskih projekata jasno pokazuje da Bitcoin prelazi iz „niche” faze u glavni tok finansija. Ovaj proces će verovatno voditi i većoj stabilnosti cene (zahvaljujući širem prihvatanju) i povećanoj ulozi politike (jer su predviđene dalja zakonska i računovodstvena rešenja). Širi kapitalni sistem bi mogao postati više povezan sa Bitcoinom – što znači da globalna ekonomska kretanja sve više utiču na njega, ali i obrnuto. Za prosečnog investitora, ova revolucija znači da pratiti trendove na svetskim tržištima (ETF-ove, propise, korporativne izveštaje) postaje neophodno za razumevanje gde Bitcoin ide.
Zaključak: Savremeni trendovi u svetu kriptovaluta pokazuju da Bitcoin dobija status institucionalne imovine. ETF-ovi su napravili investicionu rampu, države formiraju rezerve, kompanije gomilaju kovanice, a najveće banke grade infrastrukturu. To sve utiče i na šire tržište kapitala tako što uvodi Bitcoin u glavne finansijske tokove. U Srpskoj javnosti o tome se malo izveštava, ali ovi procesi na globalnom nivou ukazuju da Bitcoin više nije samo spekulativna imovina – postaje redovan deo razgovora među investitorima i kreatorima politike. Svako ko želi potpunu sliku mora pratiti nove vesti i zvanične izveštaje, jer Bitcoin revolucija se u tom smislu tek zahuktava.
Izvori: Informacije u ovom članku zasnovane su na najnovijim izveštajima medija i analitičkih firmi o Bitcoin tržištu, uključujući Reuters, CoinTelegraph, SEC, stručne publikacije i kompanijske objave. Konkretni podaci (godine, mesece, brojke, imena) nalaze se u fusnotama: na primer, odobravanje ETF-ova (SAD, HK) izveštavano je u aprilu 2024., strateske rezerve su pokrenute martu 2025., a promena u računovodstvu je potvrđena od kraja 2023.. Podaci o ETF prilivima i BTC portfeljima kompanija takođe su potkrepljeni navedenim izvorima. (Navedene cifre su aktuelne u momentu objave članka.)
Оставите одговор